Квиз „Читам и скитам“

Дрво - књижевност

   Дрвеће спада у највеће живе организме на Земљи. Оно даје снагу, кисеоник за дисање, дрво нас штити и греје. Живот људи одувек је био уско повезан са шумом и дрвећем. Стабла и дрвеће су саставни део митологије и веровања многих народа и то од самих почетака постојања људског рода. Поштовано је у готово свим културама и свим временима. Оно је било инспирација и тема бројних легенди, народних прича, песама и других књижевних дела.
   У мноштву легенди изабрали смо за вас интересантну легенду о баобабу, дрвету које има гране које личе на корење, односно као да расте наопако. Иако га зову „upside down” (наопаким) дрветом, не постоји ни један део баобаба (од листа, плода, стабла...) који није користан човеку.

Баобаб - дрво које расте наопако

   Има једно дрво у Африци које расте наопако. Легенда каже да када је Бог стварао свет прво је створио баобаб. Но чим је створио палму, баобаб је желео бити виши од палме. Након што је створио, како га називају на енглескоме језику „beatiful flame tree” (прекрасно пламено дрво) - баобаб је хтео имати исте такве цветове, а кад је створена смоква, баобаб је хтео имати плодове као што има смоква.

Све то је Бога толико разљутило да га је окренуо наопако и бацио на Земљу. До данас га није извадио и окренуо на праву страну, тако да баобаб изгледа као да уместо крошње има корење.

   Ова интересантна легенда објашњава зашто баобаб има тако необичан изглед али нам може бити и упозорење какви не бисмо требали бити.
   У свету је познато девет врста баобаба. Чак шест од њих расте искључиво на Мадагаскару, огромном острву удаљеном 500 км од југоисточне обале Африке. Још две се могу наћи на афричком континенту а последња, девета врста баобаба, јавља се само у Аустралији.

   Баобаб је дрво које нам је познато и из Малог Принца, чувеног дела Антоан де Сент-Егзиперија. Чудно дрвеће баобаб, које је принц свако јутро морао уклањати са свoје планете како му својим корењем не би прогутало његов свет.
   Подсетите се у наредном одломку:
   ...Свакога дана сазнао бих понешто о планети, о одласку, о путовању. Долазило је то полако, са случајним размишљањима. И тако сам, трећега дана, схватио драму с баобабима.
И то се догодило захваљујући овци, јер ме мали принц изненада упитао, као да га је обузела нека тешка недоумица:
— Истина је, зар не, да овце једу грмље?
— Да. Истина је.
— Ах! То ми је драго!
Нисам разумео зашто му је толико важно да овце једу грмље. Но мали принц је додао:
— Према томе, једу и баобабе?
Напоменуо сам маломе принцу да баобаби нису грмље, него стабла велика попут цркава, и да чак и кад би довео цело крдо слонова, то крдо не би могло изаћи на крај ни са једним јединим баобабом.
Помисао на крдо слонова насмејала је малог принца:
— Требало би их ставити једне на друге...
Но, затим је мудро приметио:
— Баобаби, пре него што нарасту, почну тако што су малени.
— То је тачно! Али зашто желиш да твоје овце једу мале баобабе?
Он ми одговори: »Ма дај!« као да се ради о нечем очигледном. И морао сам јако напрегнути мозак да бих сâм схватио тај проблем.
Заиста, на планети малог принца било је, као на свим планетама, добрих и лоших трава. Па према томе и добрих семенки за добре траве и лоших семенки за лоше. Но семенке су невидљиве. Оне спавају у тајности земље све док некој од њих не дође воља да се пробуди. Онда се протегне и најприје избаци према сунцу прекрасну малену безазлену младицу. Ако се ради о младици ротквице или руже, можемо је пустити да расте како жели. Али ако се ради о некој лошој биљци, треба је одмах ишчупати, чим је успемо препознати. А на планети малог принца било је страшних семенки... — биле су то семенке баобаба. Тло планете било је пуно тих семенки. А баобаба се човек никада не може решити ако га примети прекасно. Он заузме целу планету. Избуши га корењем. И, ако је планета сувише малена, а баобаби сувише бројни, планета се од њих распрсне....

   Да, баобаби су посебно дрвеће. Но, баобаб у Африци има значајну улогу у преживљавању становништва. Дрво, наиме, може послужити као резервоар за воду. У њега стане чак до 100 000 литара воде! Зато их локално становништво користи као извор воде. У баобабу је откривена двоструко већа доза калцијума него у млеку, а садржи шест пута више витамина Ц него наранџа. Скоро сви његови делови користе се у прехрамбене или у медицинске сврхе.

Цветови баобаба цвату само један дан па Бушмани верују да ће оног ко има дрскости откинути цвет - појести лав! Такође, верује се да свако ко загађује околину око баобаба напросто ће нестати, прогутаће га дрво.
   Упркос својој јединствености, чак и лековитости, дрвећу баобаба прети сеча.

   Знате ли да дрво има срце? Велико срце којим зна да воли. Уверите се у то читајући причу:

    Шел Силверстајн: Дрво има срце

   Било једном једно дрво и волело је малог дечака. Сваког би дана дечак долазио и скупљао лишће, плео га у круну и играо се краља шуме. Пењао се уз дебло, љуљао на гранама и јео јабуке. Играли би се жмурке. А кад би се уморио заспао би у његовом хладу. Волео је дечак дрво, јако га је волео. И дрво је било сретно. Пролазиле су године. Дечак је одрастао. Дрво је често било само. Једног дана дође дечак дрвету, а оно му рече:
- Дођи дечаче, дођи и попни се уз моје дебло и пољуљај се на мојим гранама, наједи се јабука, играј се у мом хладу и буди сретан.
- Превелик сам да се пењем и играм - одговори му дечак. Желим свашта куповати и забављати се. Желим имати много новца. Можеш ли ми га ти дати?
- Жао ми је - одврати дрво - ја новаца немам. Имам само лишћа и јабука. Узми моје јабуке дечаче и продај их у граду. Тако ћеш зарадити новац и бити сретан.
Дечак се попне на стабло, набере јабука и однесе их. Дрво је било сретно. Али дечак дуго није долазио… и дрво је било тужно. А онда се једног дана дечак врати. Дрво задрхти од радости и проговори:
- Дођи дечаче, попни се уз моје дебло, пољуљај се на мојим гранама и буди сретан.
- Превише сам запослен да се верем по стаблима - рече дечак. Желим кућу, да ме чува од хладноће. Желим се оженити и имати децу, и зато ми треба кућа. Можеш ли ми је ти дати?
- Немам ја куће - одговори му дрво. Моја је кућа шума, али можеш одрезати моје гране и саградити кућу. Тада ћеш бити сретан.
И дечак одреже дрвету гране те их однесе да би саградио себи кућу. И дрво је било сретно. Али дечак дуго, дуго није долазио. А кад се вратио дрво је од силне радости једва проговорило.
- Дођи дечаче - прошаптало је. Дођи и поиграј се.
- Превише сам стар и тужан за игру - одговори дечак. Желим лађу која ће ме однети далеко одавде. Можеш ли ми је дати?
- Одсеци моје дебло и сагради лађу - рече му дрво. Моћи ћеш отпловити далеко… и бићеш сретан.
И дечак посече дебло. Сагради лађу и отплови. И дрво је било сретно, али не истински сретно. Након много времена дечак се поново врати.
- Опрости ми дечаче - проговори дрво - више ти немам шта даровати. Јабука више немам.
- Зуби су ми постали преслаби за јабуке - одговори дечак.
- Грана више немам - настави дрво - не можеш се више на њима љуљати.
- Престар сам да се љуљам на гранама - рече дечак.
- Дебла више немам - опет ће дрво. Не можеш се пењати.
- Преуморан сам за пењање - одговори дечак.
- Жао ми је - уздахне дрво. Волео бих да ти могу нешто дати… али ничега немам. Сад сам само стари пањ. Жао ми је…
- Више ми не треба много, само мирно место да седнем и одморим се. Врло сам уморан.
- Па - проговори дрво протежући се увис што је више могло – Знаш, за седење и одмор и стари ће пањ бити добар. Дођи, дечаче, седи. Седи и одмори се.
Дечак тако учини.
И дрво је било сретно.

   Верујем да ти се свидела ова лепа и поучна прича америчког писца, кантаутора, музичара, стрип-цртача и сценаристе Шел Силверстајна. Можеш је и погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=YBiNv4GeSUs

   Ако си пажљиво прочитао све текстове и књижевна дела која смо навели сигурно ћеш лако одговорити на следећа питања:

 

1. По афричкој легенди Бог је окренуо дрво баобаба наопако. Зашто?

2. Где расте највише врста баобаба?

3. У ком познатом светском делу се помиње баобаб?

4. Цветови баобаба цветају само један дан и према веровању ко их откине појеће га...

5. Kоја врста дрвета је описана у причи Шел Силверстајна: Дрво има срце?

 

6. Од чега је дечак саградио кућу?

7. Од чега је дечак направио лађу?

 
Прва страна Услуге Контакт Радно време
О нама Вести Активности Позајмно одељење за одрасле Дечје одељење Матична служба Научно одељење Дигитална библиотека Наша издања Завичајна збирка Стара и ретка књига Библиотечка мрежа Дани Дежеа Костолањија Књижевни КИШобран Дани Балинта Вујкова Амерички кутак Квиз „Читам и скитам“