Квиз „Читам и скитам“

Вини Пу

Алан Александер Милн написао је роман Вини Пу 1926. године свом сину Кристоферу Робину који је у то време имао 5 година. Јунаци романа су Вини Пу, Кристофер Робин, Праслин, Зекхоп, Сова, стари магарац Иар,мама кенгур Кенгу и син Ру. Они су пријатељи и читајучи књигу сазнаћете многе узбудљиве, маштовите згоде и незгоде ових оживљених животиња. Будући да је роман доживео велики успех уследио је и наставак – Кућа на Пуовом углу.

Прочитај одломак из, ове деци омиљене књиге у којој ћеш видети како пријатељи помажу једни другима.

...Стари сиви магарац Иар стајао је сам у Шуми, у кутку обраслом у коров. Широко је раскречио предње ноге, накривио главу и размишљао о којечему.

Понекад је тужно мислио „Зашто?", а понекад „Због чега?" а понекад „Уколико који?" — а понекад није баш тачно знао о чему размишља. Зато је, кад је Вини Пу трупкајући наишао туда, врло радо за тренутак престао да размишља и суморним гласом рекао:

— Здраво, како си?

— Здраво! Како си ти? — рекао је Вини Пу.

Иар је одмахнуо главом.

— Могло би се рећи никако — одговорио је — Изгледа да се већ дуго осећам тако баш никако.

— Гле, гле, рекао је Пу — баш ми је жао. Чекај да те погледам.

Иар је стајао и тужно гледао у земљу, а Вини Пу загледао га је са свих страна.

— Ама, шта ти је с репом? — упитао је изненађено.

— А шта му је? — одговорио је Иар.

— Нема га!

— Јеси ли сигуран?

— Знаш, неко или има реп, или га нема. То се бар јасно види, а твој реп није ту.

— А шта је тамо?

— Ништа.

— Да видим, — рекао је Иар и полако се окренуо онамо где му је до малопре био реп, а пошто се уверио да не може да га досегне, окренуо се и покушао с друге стране, али је дошао тамо где је био први пут. После је сагнуо главу и погледао између предњих ногу, па на крају добоко и тужно уздахнуо и рекао:

— Изгледа ми да си у праву.

— Дабоме да сам у праву — рекао је Пу.

— Сад ми је много шта јасно — рекао је Иар суморно.

— То објашњава све. Није ни чудо.

— Мора да си га негде заборавио — рекао је Вини Пу.

— Неко мора да га је узео — рекао је Иар.

— Такви су они — додао је после дугачког ћутања.

Пу је осећао да треба да каже нешто, да му помогне, али није баш тачно знао шта. Зато је одлучио да уместо тога учини нешто што ће му помоћи.

— Иаре, — рекао је свечано — ја, Вини звани Пу, наћи ћу ти реп.

— Т- Хвала, Пу, — одговорио је Иар.

— Ти си прави пријатељ — рекао је.

— А не као неки — додао је. И тако је Вини Пу кренуо да тражи Иаров реп.....