Квиз „Читам и скитам“

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

Народна књижевност се зове народна, не само зато што ју је стварао народ, већ и због тога што изражава – саопштава како је живeо народ, шта га је све кроз живот пратило, о чему је размишљао, чега се плашио, шта је волео, због чега је туговао и патио.
Најпознатији сакупљач народне књижевности био је Вук Стефановић Караџић, рођен 6. новембра 1787. године у Тршићу близу Лознице, у породици у којој су деца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како му вештице и духови не би наудили. Његова породица се доселила из Црне Горе.

Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића Чотрића, који је био једини писмен човек у крају. Образовање је наставио у школи у Лозници, али је није завршио због болести. Школовање је касније наставио у манастиру Троноши. Како га у манастиру нису учили, него терали да чува стоку, отац га је вратио кући.

Тако је Вук највише сам научио да пише и чита јер је био жељан знања, вредан, радознао и врло упоран. Кад је отворена Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази на лечење у Пешту. Касније се враћа у Србију и када устанак пропада, одлази у Беч. У Бечу упознаје Јернеја Копитара који му даље помаже у остварењу планова да реформише српски језик и приближи га народу јер је језик, било у говорном, било у писаном облику, основно средство споразумевања међу људима а књиге које се на том језику пишу, треба да буду разумљиве сваком човеку.

Због тог његовог циља живот му је био веома тежак и испуњен напорним радом, сталним путовањима и сиромаштвом, али је љубав према свом језику и народу била јача од свега и он је успео да оствари своје циљеве.

Вук Караџић је преуредио дотадашњу старословенску азбуку и направио једноставну азбуку тако да сваки глас има само један знак – слово. Због тога је наша азбука веома лака и једноставна за учење. Има 30 гласова и 30 слова.

И данас важе његове речи: „Пиши као што говориш, читај како је написано“.

Такође, Вук је сакупио српске речи и објавио први српски речник са детаљним описом значења речи.

Вук Караџић се изборио за увођење народног језика у књижевности тако да су књиге постале разумљиве обичним људима – народу.

Вредност и лепоту наших народних песама и других умотворина увидели су и други народи ван Србије па је Вук решио да их сакупи, запише и одштампа у књигама.

Путовао је свуда по тадашњој Србији, људи који су били познати народни певачи – гуслари, причали су му песме а он их је записивао. Касније их је објавио у књигама и тако их спасао од заборава.

Осим народних песама, сакупљао је и бајке, приче, загонетке, питалице, пословице и записивао народне обичаје у разним ситуацијама и приликама.